Pre 7 dana sam imao raspravu sa mamom i tatom oko toga što oni smatraju da je 33.000 ipak previše za patike jer to nije nešto što uzimam na duže, poput cipela nego moj hir za leto.
Što i jeste, realno. Iskukao sam te patike, kao da mi život zavisi od njih i to veče sedeo u društvu gde je poznanik jedan kog znam preko svog druga iz gimnazije pričao kako njegovi trenutno ne mogu da mu plate 250e za neku terapiju za leđa (imao je neku povredu ranije) jer nemaju, pa će da sačeka par meseci dok ne skupe i da će piti anelgetike u međuvremenu.
Osetio sam se kao zadnje g*vno koje se raspravlja 2 sata oko patika koje koštaju više nego terapija koja bi njemu drastično olakšala stvar…
0 comments:
Post a Comment