Imam velikih problema sa vidom. Samo mesec dana nakon rođenja imala sam operaciju koja je jako loše završila. Doktor mi je od sitnog problema na levom oku, napravio veliki na desnom.
Nakon te operacije sam imala još tri koje su bile uspešnije i povratile mi vid. Borila sam se, na granici između svetla i tame, i uspela. Nosim tegle od naočara i nikada nisam dopustila da me drugi gaze zbog toga. Ne stidim se svojih očiju koje su različite boje. Uspela sam da i u Osnovnoj i u Srednjoj budem đak generacije i da steknem najbolje društvo ikad. Borila sam se i još ću se boriti. Nisam imala detinstvo kao moje društvo.
Moje detinstvo je bila borba za vid, nešto što mi je najsvetije. Sve sam izdržala, ali ne sama, već sa svojim roditeljima kojima to nikad neću zaboraviti. Najteže mi pada kada mi tata, sa suzama u očima, priča kako mi je, kao maloj, dao zvečku stavivši je u levu stranu, a ja sam je tražila rukom u desnu. Uvek zaplačem kada mi to priča.
0 comments:
Post a Comment