Kada sam se preselio u Sarajevo, bilo mi je 14 godina;odličan učenik, omiljen u društvu i okruženju, divna osoba, ma dete za primer

Kada sam se preselio u Sarajevo, bilo mi je 14 godina;odličan učenik, omiljen u društvu i okruženju, divna osoba, ma dete za primer. Ali, kako to većina tinejdžera učini, upao sam u loše društvo. Mnogi moji vršnjaci prođu tu fazu ali to se meni nije dešavalo. Upao sam duboko u svet kriminala, droge, alkohola, prostitutki i slično, postavši loša osoba. Tokom svog tog ludila, upoznao sam predivnu devojku koja je prolazila sve to sa mnom. Varao sam je konstantno, ali ne od nevolenja, već od glupe želje za dokazivanjem pomješanje sa mojim porocima. Ona je uvek bila tu, i volio sam je više od svih, spreman na sve za nju ali nisam znao reći to. U klinici sam bio više puta, ali bezuspešno. Roditelji su me se odrekli, “prijatelji” ostavili I nakon svega toga, ona je ostala tu. Sada, skoro 9 godina kasnije, rešio sam se poroka, imam 4 kćeri i ženu svog života. Mi smo živi dokaz nečega, ne znam
čega.