Bili smo u braku osam godina, a pre toga u vezi neke tri i po godine. Pozavršavali fakultete, radili oboje, pravili planove za budućnost, između ostalog i proširenje porodice. Tako sam bar ja mislio. Godine su prolazile, a od dece ni traga ni glasa.
Jednom prilikom, sasvim slucajno, naiđem na neke papire u dnevnom boravku. Bacim pogled, imam šta i da vidim; papiri i računi iz bolnice u vezi abortusa na ime moje supruge. To veče kad se vratila sa posla, pričali smo do kasno u noć. Priznala mi je tad sve, da ne želi decu zbog karijere, i da to nije prvi abortus, već treći!
Razveli smo se. NUbrzo je napustila Beograd, čujem da je negde u Kanadi, radi u nekoj svetski poznatoj firmi, gradi karijeru… Šest godina kasnije upoznao sam jednu divnu ženu, sad već moju suprugu. NRodila mi je kćerku, i evo čekamo i drugo dete. NKad god se zaigram sa kćerkicom, uvek pomislim na ona tri anđela koji nikad nisu bili rođeni. 🙁 🙁 🙁
0 comments:
Post a Comment